DAN REFORMACIJE

Dan Reformacije – praznik protestantizma, i još ponečeg…

Na dan 31. oktobra 1517 godine, mladi nemački teolog Martin Luter je okačio na vrata katedralne crkve Vitemberške tvrđave svoj rad na latinskom jeziku, kako bi bio viđen i pročitan od strane učenih i teologa, a u svrhu otvaranja dijaloga o određenim temama koje su Lutera mučile. Kačenje na katedralna vrata nije bio čin pobune, jer je to bila zajednička oglasna tabla gde su se mogle naći razne objave, rasprave i eseji. Bilo je to nešto slično današnjim društvenim stranicama gde bi vlasnici ’okačili’ svoje stavove i misli. Verovatno da je 31. oktobar odabran jer je samo dan pre 1. novembra – Dana mrtvih, kada bi mnogi hodočasnici i vernici dolazili u grad da proslave taj veliki praznik, pa je to bila prilika da njegova poruka dosegne do mnogih.

Luter nije planirao pobunu, jer da jeste – ne bi pisao na latinskom već na narodnom nemačkom, nije planirao ni širenje svojih ideja, jer da jeste – koristio bi nedavno otkriveno štampanje pod presom, nije ni mislio da njegovoj, katoličkoj crkvi postoji alternativa, jer da je bila – ne bi koristio glavna crkvena vrata da objavi svoj rad. Luterove teze su bile pokušaj da se crkva promeni iznutra, da se reformiše (otud reformacija), da prestane sa nekim aktivnostima koje je tada činila, a druge da promeni.

Istorija crkve i protestantizma zabeležila je promene koje su krenule pre oko 508 godina i koje se mogu sažeti u nekoliko kratkih izjava: jedino blagodat spasava; samo verom do spasenja; Sveto pismo je jedini autoritet za hrišćanski život. Sveto pismo mora biti na narodnom jeziku kako bi ga svi čitali i razumeli, i svi vernici su Hristovo sveštenstvo.

Nekako od pada Bastilje, Dan reformacije preuzeo je ulogu datuma kojim se obeležava bogati uticaj protestantizma u istorijskom, teološkom i kulturnom smislu, u tome kako je uticao na obrazovni sistem, politiku, umetnost, formiranje nacionalne svesti i kodifikovanje i beleženje narodnog jezika (naročito kroz prevode Svetog pisma), i na mnogo drugih oblasti. Koristeći postojanje štamparija protestantske ideje su se brzo širile Evropom i svuda je dolazilo do vrućih rasprava i debata, dok se centralizovana vlast i rukovođenje iz tog centra polako raspadalo. Mnogi vlastelini i lokalna gospoda prihvatili su protestantizam kao način odvajanja od katoličke crkve, uz preuzimanje njenog imetka, a došlo je i do nastanka nekoliko groznih ratova koji su bili i religijski i politički po svojoj prirodi. Protestanti su širili ideju opismenjavanja naroda, jer je verovanje bilo da svako treba da zna da čita Sveto pismo. Mnogo škola i univerziteta je otvoreno od strane protestanata; te ustanove su postale opšte dobro, finansirano od strane države, čime se pomerala granica pismenosti i intelektualnog rasta. Poznat je uticaj protestantizma posebno u muzici i likovnim umetnostima.

Ideja da svako na sebe preuzima odgovornost za svoju veru i moralne odluke, kao i za svoje ponašanje, potom formiranje izazova opšte prihvaćenim društvenim normama, ideje o ravnopravnoj ulozi žene, o problemima ropstva i pravima slobodnog čoveka, pa i ideja javnog protesta kao vida iskazivanja nezadovoljstva građana protiv trenutnog sistema vlasti – sve to nastalo je pod uticajem protestantizma. Ovo doba ohrabrilo je i slobodu postavljanja pitanja i istraživanja, skepticizam, pijetizam u Nemačkoj kao i puritanizam u Britaniji, što je dalje potporilo razvoj moderne nauke, da spomenemo samo Johana Keplera i Isaka Njutna, Karla Gausa i Florens Najtingejl, lorda Kelvina i Semjuela Morzea.

Pojedini autori vide vezu između promovisanja ideja i sloboda pojedinca, otpora tiraniji kao i decentralizaciju moći (a što su odlike protestantskog pokreta), kako stoje iza revolucija u Francuskoj i Americi. Drugi autori, pak, vide vezu između protestantskih vrednosti i duha kapitalizma, napornog i vrednog rada, marljivosti, štednje i odgovornosti svake osobe kako doprinose industrijskoj revoluciji u Evropi.

Dan reformacije, koji obeležavamo svakog 31. oktobra, više je od praznika jednog verskog pokreta koji je značajan za oko milijardu sledbenika protestantizma i evanđeoskog hrišćanstva (nastalog iz reformacijskog nasleđa). Dan reformacije predstavlja tačku kada je došlo do promene svetske istorije, što vidimo u verskom životu, u društvu, u politici i ekonomiji, u obrazovanju, u kulturi, i u formiranju modernog sveta. Reformacija i dalje odzvanja ovom našom, pomalo ostarelom, civilizacijom.